Привреда
Српска економија је била у колапсу почетком 1990их. Србији су уведене опште санкције Савета безбедности УН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД.
Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%. Укупни БДП-ППП за 2006. је био око 44,83 милијарди долара. Док је БДП-ППП за 2006. по становнику износио око 5.713 долара.[1] Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке горе и Жупа по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији. Метохија је плодна житница. Косово је највеће налазиште лигнита у Европи. Хомољске планине су налазиште бакра. Северни део Баната је богат нафтом и земним гасом.
Србија располаже са око 2.961.000 радно-способног становништва, са стопом незапослености од 21,56%[5] (Косово и Метохија око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије)[1]. Стопа инфлационог раста преко 6,5%.
Главни увозни партнери Србије су земље Европске уније (Немачка, Аустрија, Италија), САД, Народна Република Кина. Док Србија извози своје производе у земље бившег СССРа и Русије, БиХ-Република Српска и Република Македонија. Дефицит од увоза је око 6 милијади долара (2005, без Косова и Метохије).
